Gradska vlast u Novom Sadu isključila građane iz odlučivanja

Usvajanjem novog Statuta, grad Novi Sad nastavio je proces centralizacije upravljanja i isključivanja građana iz procesa odlučivanja, upozorili su sagovornici VOICE-a. Oduzimanje imovine, sredstava i ingerencija mesnim zajednicama, njihovo zatvaranje za građanske inicijative traje nekoliko godina unazad, a ukidanje gradskih opština Novi Sad i Petrovaradin, iako su postojale samo na papiru, te redukovanje poslova za koje je do sada bio nadležan grad, pokazuje da vlast zapravo želi da građanima što više oteža učešće u političkom životu i odlukama od značaja za lokalnu samoupravu, ocenjuju naši sagovornici.

Formalan razlog za izmenu statuta jeste izmena Zakona o lokalnoj samoupravi, usvojena u junu 2018. Javna rasprava o nacrtu novog statuta održana je u decembru, ali joj je prisustvovalo svega desetak građana i niko od predstavnika opozicionih stranaka, koje su bojkotovale sednicu i prilikom glasanja za izmenjen statut. Na javnoj raspravi su aktivisti Grupe za konceptualnu politiku (GKP) i istoričar umetnosti Novi Nebojša Milenković skrenuli pažnju na štetnost ukidanja gradskih opština, zatim nedostatak procesa decentralizacije u oblasti kulture, netransparentnost u radu Saveta mesnih zajednica, te ukidanje formalne obaveze vođenja javne rasprave. Kritikovali su nameru da se iz statuta izbaci obaveza da građani na referendumu odlučuju o promeni naziva grada, ulica, trgova, naselja, zatim odricanje od nadležnosti grada u oblasti stanovanja i socijalne zaštite, te saradnje sa civilnim društvom i udruženjima građana.

Njihovi argumenti i primedbe iznete na javnoj raspravi nisu uvaženi, a nakon usvajanja novog statuta, Grupa za konceptualnu politiku upozorila je da je ukidanjem gradskih opština prekršen zakon.

– Umesto da je ovim statutom predviđen njihov razvoj, one su ukinute. Pored toga, vlast je svesno prekršila Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije po kojem je za osnivanje, ili u ovom slučaju ukidanje opštine, potrebno organizovati savetodavni referendum da bi se građani izjasnili da li su za ili protiv ukidanja opština – istakao je predstavnik tog udruženja Zoran Gajić za VOICE.

Gašenje mesnih zajednica zbog namirivanja nečijih interesa? 

Zakonska obaveza je da se, nakon usvajanja novog statuta, u roku od šest meseci izmene gradski akti, između ostalog i oni o osnivanju mesnih zajednica, te je tim povodom GKP organizovala tribinu „Centralizacija grada protiv autonomije ljudi”, kako bi građane alarmirala i sprečila da se dodatna centralizacija sprovede mimo njihovih očiju.

Zamenik predsednika Saveta MZ Begeč Milenko Uglješić upozorio je tom prilikom na tendenciju grada Novog Sada da oduzima imovinu mesnim zajednicama, navodeći primer vodovoda koji su meštani tog naselja pre više decenija izgradili iz samodoprinosa, a koji bi da preuzme JKP “Vodovod i kanalizacija”. On je istakao da Grad nijednog momenta nije razgovarao zvanično s njima, niti su dobili zvaničnu ponudu JKP “Vodovod i kanalizacija” na osnovu koje bi mogli da shvate šta će podrazumevati prelazak vodovoda u ingerencije tog preduzeća.

– Mi smo za četiri godine sazvali tri zbora građana, na sva tri smo pozvali gradonačelnika Novog Sada, člana Gradskog veća za komunalne poslove, načelnika Gradske uprave za komunalne poslove, direktore JKP “Vodovod i kanalizacija”, kao i JKP “Lisje”. Oni nisu došli – naveo je Uglješić.

Rekao je da je do njih došla i informacija da bi kubik vode za građane, u slučaju preuzimanja od JKP “Vodovod i kanalizacija” koštao 90 dinara, umesto dotadašnjih 30.

– Dokazali smo da možemo da održavamo to. Grad to ne vidi tako, neki drugi interesi su tu u pitanju – ističe Uglješić.

Napominje i da su ukidanjem računa mesne zajednice građani onemogućeni da plaćaju vodu kao do sada, ali ističe da su građani odlučili da ne daju svoju imovinu, te da će Savet MZ tu odluku poštovati.

– Građani Begeča nisu bili obavešteni kada se grad upisao kao vlasnik zemljišnih parcela i objekata. Zašto? Čemu to? Fizički smo odbranili, nismo dali da “Poslovni prostor” preuzme Dom kulture, to je naše – rekao je on.

Nekadašnji predsednik Saveta MZ Stepanovićevo Radovan Čiča, za VOICE kaže da je novi Zakon o lokalnoj samoupravi dao malo šire mogućnosti za građanske inicijative, ali da je smanjio nadležnosti koje su ranije imale mesne zajednice, dok je najvažniji korak u praktičnom ukidanju mesnih zajednica grad Novi Sad učinio još ranije, gašenjem njihovih računa, čime ih je onemogućio da same bilo šta finansiraju.

– Novi Sad se poziva na Zakon o budžetskom sistemu, na osnovu kojeg je to morao da uradi, mada u Zakonu o lokalnoj samoupravi i Statutu grada piše da mesna zajednica ima svojstvo pravnog lica – ima svoj pečat i račun koji se otvara kod Uprave za trezor. Na taj način vrlo efikasno je ukinuta mogućnost da se na nivou mesne zajednice organizuju komunalni poslovi koje je po nekim ranijim statutima mogla da radi, kao što je održavanje zelenila, groblja ili neke druge aktivnosti – navodi Čiča.

On je ocenio da bi te poslove sada trebalo da rade gradska javna preduzeća poput “Lisja”, „Zelenila” ili “Čistoće”.

– Međutim, grad tu apsolutno nije ništa radio, osim što je pokušao da preko JKP “Lisje” preuzme groblje, pod uslovima koji su znatno nepovoljniji za građane Stepanovićeva – naveo je naš sagovornik.

Kako je precizirao, ranije su građani Stepanovićeva mesečno preko objedinjene naplate za poslove sahranjivanja, održavanja groblja i zelenila, plaćali 120 dinara mesečno, dok je plan za preuzimanja tih poslova od strane JKP “Lisje” predviđao da za sahranjivanje i održavanje grobnog mesta građanin mora da izdvoji 36.000 dinara. Nakon otpora ispoljenog kroz nekoliko zborova građana, postignut je kompromis, te je ta cena sada ugovorena na 12.130 dinara.

– Odlukom Skupštine grada, 2013. godine je izmenjena odluka i uvedena obaveza za sva naselja da im JKP “Lisje” održava groblja, a da pri tom nije uređeno na koji način i pod kojim uslovima. Onda se došlo do toga da se radi po istim uslovima kao na gradskom groblju u Novom Sadu, ali građani Stepanovićeva, na periferiji grada, nemaju taj standard i nisu u mogućnosti da plaćaju u iznosima u kojima to plaćaju Novosađani – ukazuje Čiča.

Inicijativa za očuvanje lokalne samouprave

Prevazilaženje ovakvih rešenja i problema je cilj platforme “Inicijativa za lokalnu samupravu”, koju je pokrenula GKP, pozivajući na udruživanje i saradnju građane i građanke Novog Sada, njihova udruženja i inicijative, kako bi se zajedničkim snagama izborili za pravo na direktno učestvovanje u upravljanju javnim poslovima u lokalnim zajednicama koje su od neposrednog zajedničkog javnog interesa.

– Pravo na lokalnu samoupravu je, u smislu neposrednog učešća građana, već izboreno pravo, ali mi vidimo da je ono danas ugroženo, sistematski urušeno, kako zatvorenošću vlasti, tako i nemotivisanošću građana. Iskustvo nam govori da bez učešća civilnog društva u radu uprave ne može gotovo ništa da se učini za ljude koji su sistematski obeshrabreni da učestvuju u ovim procesima – rekao je Zoran Gajić.

Žele, dodaje on, da zaustave taj negativan trend, a jedan od koraka biće pokušaj organizovanja narodne ili građanske inicijative.

– Pozivamo ljude da nam pomognu oko toga da uđemo u mesne zajednice. Prvi naš cilj je da pokušamo da organizujemo tu narodnu ili građansku inicijativu i izmenimo statute mesnih zajednica, kako bi se garantovalo učešće udruženja građana i građanskih inicijativa u njihovom radu, od korišćenja prostora do otvorenije komunikacije sa tim Savetom mesne zajednice koji, kako smo shvatili, autonomno deluje – navodi Gajić.

Kako dodaje, osim oslobađanja tih prostora za tribine i drugu vrstu okupljanja građana, bez obzira da li je reč o bojkotima, demonstracijama, peticijama, inicijativama, klubovima, ideja je da se formiraju i komisije, poput Komisije za stanovanje.

– Polje stanovanja je novim zakonom potpuno izmenjeno, profesionalni upravnici se pojavljuju, rade u svojim zgradama, a nemaju nikakvu komunikaciju sa mesnom zajednicom koja treba da bude prva institucija koja bi trebalo tome da posveti pažnju – istakao je on.

Ukoliko uspeju da “otvore” dve ili tri mesne zajednice i omoguće građanima da uđu u sistem, tada će biti nevažno ko je na vlasti u gradu, pošto će građani imati svoj mehanizam koji je sad suspendovan, iako je garantovan zakonom.

– Poenta je da u jednoj mesnoj zajednici sprovedemo jednu inicijativu i, ako to uspe, onda ćemo da ohrabrimo ljude da isto sprovedu u svim mesnim zajednicama. Ako ne uspe imaćemo konkretne primere zašto nije uspelo i gde je zapelo – rekao je Gajić.

GKP je zato pozvao građane da se što više uključe u rad svojih mesnih zajednica, da insistiraju na zborovima građana na kojima bi se izborili za pravo da učestvuju u stvaranju dokumenata koji će kasnije biti osnova za njihovo delovanje na lokalu.

Odluke novosadske vlasti suprotne evropskim principima

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) nedavno je završila istraživanje o konkretnim problemima građana u deset jedinica lokalne samouprave, između ostalog ocenjujući i to da li vlast čuje glas građana i da li ga uvažava. Danijel Dašić iz NKD za VOICE kaže da je generalna tendencija takva da lokalne samouprave menjaju svoje statute, u skladu sa novim zakonom, tako da bi taj glas građana mogao da se čuje.

“Veoma iznenađuje pristup vlasti u Novom Sadu, koji ne odgovara tendencijama koje, barem na papiru, Republika Srbija kroz odluke vlade i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu pokušava da primeni. To pogotovo nije u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi koja je, između ostalog, ratifikovana 2007. godine i koja u sebi predviđa decentralizaciju kao jedan od osnovnih elemenata. Na kraju krajeva, Strategija reforme javne uprave Republike Srbije, koja je još uvek važeća, prepoznaje kao jednu od šest osnovnih obaveza decentralizaciju, znači uključivanje na nivou običnih građana” istakao je Dašić.

On dodaje da Partnerstvo za otvorenu upravu ima novi akcioni plan za 2019. i 2020. godinu, kojim se propisuju jasni elementi kako vlast komunicira s građanima, te da je neophodno iskorititi mehanizme koje civilno društvo ima na raspolaganju.

“Mi smo deo Međuministarske Projektne grupe za reformu javne uprave, u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, i sarađujemo i sa ministarstvom, ali i sa donatorima koji nas pitaju da li je sve tako kako im ministarstva referišu” dodao je Dašić.

Radovan Čiča strahuje da su mesne zajednice praktično već ugušene, jer njihove sastave u Novom Sadu čine isključivo predstavnici SNS koji slušaju stavove partijskih šefova ili gradske vlasti i sprovode njihove odluke, bez da pitaju građane.

– Mi u Stepanovićevu nismo imali izveštaj o radu MZ niti finansijski izveštaj već godinama unazad. Mesna zajednica više nije jedinica u kojoj se vrši organizovanje građana, nema imovinu, nema teritoriju, a građani više nemaju mogućnost da donose odluke koje su od interesa za organizovanje bilo koje delatnosti ili od interesa za građane – kaže Čiča.

Zakon o lokalnoj samoupravi i Statut omogućuju da se neke nadležnosti mogu preneti na mesnu zajednicu, ali grad Novi Sad se izjasnio da ne želi da prenosi nikakve poslove i nadležnosti na mesne zajednice, navodi Čiča, ističući da stvarnu promenu jedino mogu da donesu izmene Zakona o lokalnoj samoupravi. Kao jedno od loših rešenja u aktuelnom zakonu navodi to što građani više ne mogu da pokrenu postupak opoziva Saveta mesne zajednice ako su nezadovoljni njegovim radom, jer je to u nadležnosti Skupštine grada.

Dalibor Stupar (VOICE)